Покрајинска влада је на данашњој седници, којој је председавао потпредседник Ђорђе Милићевић, донела решење да се из текуће буџетске резерве усмери 12,6 милиона динара Клиничком центру Војводине, за финансирање хитне поправке РТГ апарата.

"Наиме, уштедама и рационалним понашањем у протеклих месец и по дана, Покрајинска влада је успела да обезбеди уштеде на одређеним позицијама. Тиме су обезбеђена и финансијска средства у износу од 12,6 милиона динара, који ће бити искоришћени за хитну поправку РТГ апарата у Клиничком центру Војводине. Тај апарат није у функцији од септембра прошле године што је знатно успорило процес дијагностике. Очекује се да ће РТГ апарат бити поправљен у најкраћем року, чиме ће се знатно унапредити рад Ургентног центра и смањити период чекања на дијагностику", саопштено је из Покрајинске владе.

Клиника за хематологију Клиничког центра Војводине је једина референтна установа у АП Војводини за лечење малигних хемопатија, превасходно акутних леукемија, за које осим цитостатске терапије, трансплатација матичним ћелијама хематопоезе представља једини вид излечења.

Транспланирани болесници, као и болесници са акутним леукемијама се лече на Одељењу за специјалну негу и јединци за трансплантацију, тзв. стерилном блоку, под специјалним условима, који подразумевају стално пречишћавање ваздуха и одржавање температуре за шта је од изузетне важности да постоји клима комора (климатизер) и ХЕПА филтер ради спречавања могућности за настанак инфекција.

У Институту за онкологију Војводине уводе се нове хируршке процедуре, интернет заказивање амбулантних прегледа, СМС обавештавање о терминима снимања и прегледа, а у наредном периоду се планира доградња Поликлинике и Дневне болнице и набавка нових апарата за зрачење, открива за “Дневник” у првом интервјуу нови вршилац дужности директора установе професор др Зоран Радовановић.

– Почели смо да радимо хипертермичку интраперитоналну хемиотерапију. То значи да се током операције, а након вађења тумора јајника или дебелог црева, пацијенту у трајању од сат и по испира трбух раствором цитостатика. Цела процедура је компликована, траје дуго, од шест до осам сати, и веома је захтевна за хируршку и анестезиолошку екипу. Ми смо једина установа у Војводини у којој се ова процедура лечења примењује, а у Београду се овај поступак изводи већ десетак година – појашњава професор Радовановић.

Нови Пазар има највећу инциденцу туберкулозе па је заједничком акцијом Покрајинског секретаријата за здравство и Института за плућне болести Војводине у том граду спроведено флуорографисање деце средњошколског узраста и на срећу није пронађен ниједан случај ове заразне болести која се преноси контактом.

Како је Тањугу рекао покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић акција је изведена од 18. до 22. јула, а због појаве више оболелих од туберкулозе међу ученицима.

Заједничка акција изведена је уз посредовање Министарства здравља које је ступило у контакт са Покрајинским секретаријатом за здравство, па је у сарадњи са Институтом за плућне болести Војводине у Сремској Каменици спроведена ургентна флуорографска акција на подручју Новог Пазара у оквиру које је прегледано више стотина деце средњошколског узраста.

Акција је имала за циљ откривање раног активног туберкулозног стања.

Сомбор, Суботица и Зрењанин ускоро ће имати кардиологе обучене за рад у ангио-сали, јер екипе из ових болница сутра почињу едукацију на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Едукацију лекара ове три војвођанске болнице иницирао је Покрајински секретаријат за здравство, како би лекари били оспособљени за лечење акутног инфаркта миокарда.

По речима покрајинског секретара за здравство доцент др Зорана Гојковића, срчане болести узрок су више од половине свих смртних исхода у Војводини, а ми смо дошли у ситуацију да у целој Покрајини са два милиона становника буде у функцији само једна ангио-сала у Институту за кардиоваксуларне болести у Сремској Каменици. Друга, такође у овој установи, покварена је и месецима се чека на њену поправку.

Др Гојковић истиче да је стога приоритетан задатак обезбедити адекватну терапију свим грађанима када имају инфаркт, односно правовремену интервенцију која им спасава живот. До сада је, подсетимо, постојао концепт “стеми мреже” и пацијенти су из целе Војводине довожени колима на Институт, где су им уграђивани стентови и рађена реваскуларизација срчаног мишића, а потом су враћани у своје матичне болнице.