У Војводини ће се лечити инфаркт у шест ангио-сала ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста "Дневник"   
понедељак, 01 август 2016 08:26
Величина слова

Сомбор, Суботица и Зрењанин ускоро ће имати кардиологе обучене за рад у ангио-сали, јер екипе из ових болница сутра почињу едукацију на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Едукацију лекара ове три војвођанске болнице иницирао је Покрајински секретаријат за здравство, како би лекари били оспособљени за лечење акутног инфаркта миокарда.

По речима покрајинског секретара за здравство доцент др Зорана Гојковића, срчане болести узрок су више од половине свих смртних исхода у Војводини, а ми смо дошли у ситуацију да у целој Покрајини са два милиона становника буде у функцији само једна ангио-сала у Институту за кардиоваксуларне болести у Сремској Каменици. Друга, такође у овој установи, покварена је и месецима се чека на њену поправку.

Др Гојковић истиче да је стога приоритетан задатак обезбедити адекватну терапију свим грађанима када имају инфаркт, односно правовремену интервенцију која им спасава живот. До сада је, подсетимо, постојао концепт “стеми мреже” и пацијенти су из целе Војводине довожени колима на Институт, где су им уграђивани стентови и рађена реваскуларизација срчаног мишића, а потом су враћани у своје матичне болнице.

– То желимо да променимо, јер је јасно да ћемо имати боље резултате ако ангио-сале буду ближе пацијентима. Подаци кажу да један минут кашњења након инфаркта скраћује живот за 11 дана, а 33 минута за једну годину. Не желимо да дођемо у ситуацију да грађани Војводине буду неравноправни у односу на Нови Сад. Зато започињемо пројекат у оквиру којег ће минимално две болнице у Војводини добити ангио-сале, као и едуковане кадрове.
Неопходни новац ће, најавује др Гојковић, бити издвојен из ребаланса буyета, на јесен.

– Покрајинска влада је препознала ово као један од приоритета и у првој фази започет је поступак за опремање две болнице. У конкуренцији су опште болнице у Сомбору, Суботици и Зрењанину, а од менаyмента ових установа зависи ко ће обезбедити кадровски најбоље услове да се сале што пре ставе у употребу. Не желимо да дођемо у ситуацију да се купују скупи апарати, који онда немају где да се монтирају, или да нема кадрова који ће моћи да ради на тим апаратима. У сваком случају, очекујемо да ће нове ангио-сале бити постављене почетком идуће године, а да ће од пролећа 2017. радити у пуном погону – најављује за „Дневник” покрајински секретар за здравство.

У Институту за КВБ пре два дана је, иначе, потписан и уговор о пословно-техничкој сарадњи са болницама у Сомбору, Суботици и Зрењанину, на темељу којег ће се обучавати кардиолози из ове три војвођанске болнице. Доцент др Зоран Гојковић напомиње да ће војвођанско здравство на тај начин добити едукован кадар, који ће моћи да ради када цео систем заживи. Он очекује да ће до краја године екипе завршити едукацију, а доктори Института биће касније ментори и надгледати рад колега у општим болницама. Покрајински секретар при томе поручује да ће кардиолозима бити омогућено усавршавање и ван наше земље, уколико то буде било потребно.

–То је горући проблем у Војводини који треба да се реши. Такође очекујемо да ће до краја године бити решени и сви проблеми у вези са “Каменицом 2” и да ће тада прорадити и ангио-сала у том објекту. Тако ће Војводина имати шест ангио-сала, две у Институту з КВБ, једну на Институту за плућне болести, једну у “Каменици 2” и две у другим градовима. Тиме ћемо имати испуњен стандард који предвиђа једну ангио-салу на 300.000 становника – објашњава др Гојковић.

Покрајински секретар за здравство, међутим, истиче да се мора тежити премашивању тог стандарда, те да је стога потребно да и друге регионалне болнице савладају технику рада у ангио-салама, како би могла што пре да се укаже помоћ пацијентима код инфаркта. Др Гојковић нам је, иначе, потврдио да је раније постојала идеја да се ангио-сале из Каменице пребаце у друге болнице, а да Инстутут добије нову опрему, али он сматра да је то тешко изводљиво, а притом и доста кошта...
– Није у реду да све што је квалитетно и добро буде у Новом Саду, морамо да гледамо и ширу слику – сматра Гојковић и истиче да је фрапантна чињеница, чак нестварна, да смо дошли у ситуацију да поједини домови здравља по Војводини немају ни дефибрилаторе, нити најосновнију опрему којом би могли да реагују и помогну људима који имају инфаркт.

Директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Александар Реџек појаснио је за „Дневник” да ће предстојећа едукација колега обухватити и теоријски и практични део, по препорукама Удружења интервентних кардиолога. Из сваке болнице ће бити едукована по два тима, а сутра долазе први тимови из сваке установе, у којем су лекар кардиолог, медицинска сестра инструментарка и рендген техничар.
– Циљ је да се у што краћем року обезбеде компетентни и квалификовни тимови који ће бити способни да раде у новим ангио-центрима у Војводини. Институт ће и касније давати комплетну стручну логистику овим регионалним болницама. Едукација ће бити завршена када сваки лекар буде имао по 200 самостално изведених дијагностичких процедура, коронарографија, односно снимања крвних судова срца, што ће бити верификовано потписима ментора. Онда се квалификују за следећу фазу, једноставније перкутане интервенције, односно уградњу стента, што ће моћи да раде и у својим установама, под супервизијом ментора – објашњава Реџек.

Саговорник „Дневника” напомиње да ће на овај начин бити заокружен јединствен систем збрињавања кардиоваскуларних болесника на подручју Војводине, са Институтом за КВБ као кровном установом у којој ће се решавати најкомпликованији случајеви. Др Реџек сматра да ће тиме здравствена заштита бити пођеднако доступна свим грађанима Војводине, али и да ће бити елиминисана листа чекања.
– То је изузетно значајно, јер код болесника на листи чекања може да дође до погоршања обољења пре него што стигну на заказан термин – додао је директор Института за КВБ и напоменуо да ће, потписом ментора, кардиолози бити сертификовани за самостално извођење процедура.
Интерниста кардиолог Опште болнице “Др Радивој Симоновић” из Сомбора др Предраг Радуловић рекао нам је да годишње имају око 300 пацијената са акутним инфарктом миокарда, као и 350 до 400 елективних катетеризација.

– Процена је да бисмо годишње имали између 600 и 700 интервенција и ова едукација и могућност да интервенције изводимо у нашој болници је изузетно значајна за грађане Сомбора и целог Западнобачког округа у којем је 182.000 становника. На тај начин ће се смањивати компликације инфаркта миокарда, поремећаја ритма, као и механичке компликације, а брзом интервенцијом се чува снага срчаног мишића и смањује и инвалидност, као и проценат смртности – објашњава др Радуловић и додаје да је смртност код интервенција и поступака које сада могу да раде од 12 до 13 одсто, а са коронарном ангиографијом тај проценат је мањи и износи од седам до осам одсто.

По речима др Радуловића, пацијенте са акутним инфарктом миокарда сада возе из Сомбора за Институт у Сремској Каменици. Илуструјући колики је то проблем, он упућује на чињеницу да такозвани “златни стандард” у указивању помоћи каже да би од првог осећаја бола у грудима до уградње стента требало да прође мање од једног сата, што је сомборским пацијентима данас једноставно – недостижно.

– Од момента када се пацијент јави нама па до доласка на Институт прође између 90 и 120 минута, и ту у идеалним условима за транспорт. Када је зима, снег и лед, прође и више времена. А то је много и реално озбиљно угрожава пацијента - наводи др Рауловић.

Поправка мора бити готова до краја августа
– У Србији постоје 22 ангио-сале, од чега је у Београду њих 13, а у целој Војводини две и то само у Институту за КВБ у Сремској Каменици, при чему једна ни не ради. Стога је први новац, који је нова Покрајинска влада могла да одвоји, промптно усмерен за поправку ангио-сале у Институту. И надам се да ће она прорадити половином или крајем августа– каже др Зоран Гојковић, уз напомену да се каменички кардиолози сада потпомажу ангио-салом направљеном на Институту за плућне болести Војводине, али је она примарно ипак намењена за пулмолошке интервенције.

Љубица Петровић "Дневник"