Приоритет нови апарати и хируршке процедуре ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста "Dnevnik"   
понедељак, 08 август 2016 09:36
Величина слова

У Институту за онкологију Војводине уводе се нове хируршке процедуре, интернет заказивање амбулантних прегледа, СМС обавештавање о терминима снимања и прегледа, а у наредном периоду се планира доградња Поликлинике и Дневне болнице и набавка нових апарата за зрачење, открива за “Дневник” у првом интервјуу нови вршилац дужности директора установе професор др Зоран Радовановић.

– Почели смо да радимо хипертермичку интраперитоналну хемиотерапију. То значи да се током операције, а након вађења тумора јајника или дебелог црева, пацијенту у трајању од сат и по испира трбух раствором цитостатика. Цела процедура је компликована, траје дуго, од шест до осам сати, и веома је захтевна за хируршку и анестезиолошку екипу. Ми смо једина установа у Војводини у којој се ова процедура лечења примењује, а у Београду се овај поступак изводи већ десетак година – појашњава професор Радовановић.

До сада су урађене две овакве операције, уз помоћ колега из Београда. За интервенцију се не користе посебни цитостатици, него они које пацијенти и иначе добијају у оквиру хемиотерапије, али је за извођење операције била неопходна набавка посебне опреме и едукација кадра.

– Кандидати за ову интервенцију су болесници у одмаклом стадијуму карцинома јајника, дебелог црева и желуца, код којих се болест раширила по трбуху и трбушној марамици и који без ове операције имају лошу прогнозу. Пацијенте смо раније слали за Београд, а од јесени ће се ова операција изводити код нас – објашњава наш саговорник. – Такође, уведене су нове процедуре у хирургији дебелог црева, лапароскопске операције и екстралеваторна ампутација дебелог црева.

Лекари Клинике за интерну онкологију, поред примене најсавременијих хемиотерапијских протокола, као и примене биолошких лекова, успешно раде аутологне трансплантације матичних ћелија. Како објашњава др Радовановић, пацијентима који имају агресивне туморе пре почетка хемиотерапије узима се крв из које се изолују и чувају матичне ћелије.
– Након хемиотерапије, пацијентима се враћају матичне ћелије, како би им се обновила коштна срж. То се ради већ дужи период и примењује се код око 15 пацијената годишње – објашњава др Радовановић.

Институт је, иначе, и једина установа у Србији у којој је, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за здравство и Клиничким центром Војводине, имплементиран програм онкофертилитета, односно очувања плодности код млађих пацијената са малигним туморима.

– Од жена и мушкараца који имају до 40 година, пре започињања лечења и увођења цитостатика и зрачења, узимају се јајне ћелије, односно спераматозоиди, који касније могу да се користе у поступку вантелесне оплодње и добијања потомства. Овај поступак радимо у сарадњи са Бетанијом, где се обавља криопрезервација. Прошле године смо почели програм и у њему је до сада учествовало 50 пацијената и то 48 жена и двојица мушкараца. Криопрезервација се ради за случај да током терапије буде оштећена или уништена репродуктивна функција пацијента – испричао нам је др Радовановић, уз напомену да је предуслов да Комисија за онкофертилитет при Институту за онкологију Војводине процени да ли је пацијент кандидат за овај програм.

Институт тренутно има три апарата за зрачење, два стара која имају девет и 13 година и један нови линарни акцелератор, који је у функцији од пре 6 месеци. Пуштањем у рад објекта “Каменица 2”, пацијентима ће бити на располагању још два апарата, од којих један припада Институту за онкологију, а други Институту за плућне болести. Нови апарати су “ублизанчени”, што практично значи да ће терапија која је прекинута на једном апарату, моћи одмах да се настави на другом, без додатног подешавања параметара и застоја у спровођењу зрачне терапије.
– Институт за онкологију има и два празна бункера и било би добро кад бисмо имали још два акцелератора, чију набавку такође планирамо. Са седам апарата за зрачење практично не би било листе чекања, и то је оптималан број апарата за АП Војводину...

Осим набавке два нова апарата за зрачење, у плану новог директора Института је и изградња нове Поликлинике и Дневне болнице, куповина још једног апарата за магнетну резонанцу, реновирање болесничких соба и побољшање услова боравка у болници за пацијенте, занављање дотрајале опреме у операционим салама, интензивној нези и лабораторијама.

– Дневна болница је мала, а у њој терапију добија између 40 и 60 пацијената дневно. Нажалост, процена је да ће онколошких болесника у будућности бити све више, и план је да се изнад Центра за имиџинг дијагностику догради спрат у којем ће бити Поликлиника и Дневна болница. У Центру за имиџинг дијагностику имамо два апарата за магнетну резонанцу, један од 1,5 Т (Тесла) и један од 3Т, а планирамо да набавимо још један магнет од 3Т. ПЕТ ЦТ скенер је пуштен у рад 2009.године и поред Клиничког центра Србије једина смо установа у земљи у којој се изводи ПЕТ снимање - најављује Радовановић.

Када је реч о хемиотерапијама, нови вршилац дужности директора Института за онкологију каже да се оне дају у онколошким диспанзерима у Суботици, Сомбору, Сенти, Зрењанину, Кикинди и Сремској Митровици, док се компликованије и специфичне терапије спроводе само у Институту. Уколико је потребно, пацијенти бивају хоспитализовани док су на терапији, али најчешће се она даје само у дневној болници, тако да пацијенти истог дана иду кући.

– Пратимо трендове и Републички фонд за здравствено осигурање примењује европске протоколе лечења цитостатицима, биолошким лековима и имунотерапијама. Све је у складу са европским стандардима и пацијенти у Институту добијају терапију какву би добили у било којој другој земљи у Европи – наводи др Радовановић, уз потврду да је Институт увео СМС обавештавање пацијената о заказаном термину снимања магнетном резонанцом, а у плану је и интернет заказивање амбулантних прегледа у Поликлиници, што би требало да заживи од септембра, јер је набављен софтвер у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за здравство.

Извор "Дневник"

Љубица Петровић