У Војводини се годишње у просеку роди 17.000 беба. Наталитет је вишедеценијски проблем глобалног друштва који није заобишао ни нашу државу. Један од разлога јесте и то што се жене све касније одлучују за трудноћу и рађање. Осим у паду наталитета, последице каснијег рађања првог детета видљиве су, нажалост, и у томе што се све више парова суочава са неплодношћу и све је више ризичних трудноћа.
„То, нажалост, није само медицински проблем, него је и друштвени и социјални, али и економски. Савремено друштво мора дати одговоре на све ове изазове и сви његови актери треба да се укључе како бисмо лошу статистику заменили позитивним бројевима“, истакао је на отварању 15. Међународног конгреса гинекологије и акушерства потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство проф. др Зоран Гојковић.
Према његовим речима, константна едукација медицинског особља, праћење трендова у лечењу и превенцији стерилитета, комплексности оболевања жена од хроничних болести и последичног повећања патологије трудноће, као и наставак започетих активности на модернизацији породилишта на територији целе Србије, предуслови су за то да као друштво подигнемо стопу наталитета, али и здравља наших жена
„По европским подацима жене прво дете рађају у просеку са 29,7 година, док је у Србији просечна старост жена које су затруднеле поступком потпомогнуте оплодње (ВТО) још већа и износи 35 година“, изјавио је проф Гојковић.
Међународни конгрес гинекологије и акушерства представља најзначајнији стручни и научни скуп у овој области у Европи, али и у свету. Током наредна два дана у Новом Саду окупиће око 300 учесника из земље и иностранства.