Нели Согојан има 22 године и Јерменка је која студира у Русији. Она је на двонедељној пракси, а студенткиња је пете године Првог московског медицинског универзитета. Жели да специјализира гинекологију, а каже да је новосадска Клиника за гинекологију и акушерство веома модерна.
– Веома сам узбуђена, јер сам имала прилику да учествујем на гинеколошкој операцији. То ми је први пут на асистирам током операције. Нови Сад ми се допада, леп је и интересантан град, а људи су веома љубазни. Уколико будем могла, доћи ћу радо и догодине – казала је Согојан.
Из Мексика су на пракси у Бетанији три девојке – Ана Луиса Родригез, Валерија Бајлон и Алехандра Мартинез. Како су испричале, у њиховој земљи. студенти медицине доста раде у болницама током школовања, јер нема довољно лекара и сестара. Њихова менторка др Вејновић каже немају све болнице у Мексику бабице и инструментарке, тако да те послове раде студенти, који и порађају жене.
– Студенти у Мексику доста раде, јер имамо много становника и болнице су пуне. Све је потпуно другачије него у Новом Саду, а допада ми се што је овде све организовано – испричала је Алехандра Родригез која је могла да бира где ће да иде на размену, али је изабрала Нови Сад јер је од једне Новосађанке која је прошле године била на размени у Мексику чула све најлепше о Новом Саду и одазвала се њеном позиву.
Ана Луиса Родригез (21) већи део времена проводи у сали и присуствује операцијама и порођајима.
– До сада сам само теоретски учила о порођају, а од јесени ћу имати и практични део. Међутим, овде сам први пут присуствовала и асистирала на порођају. Срећна сам, јер нам менторка све објашњава. Овде је другачије него у Мексику, мирно је и тихо – испричала је ова девојка која ће од јесени бити пета година медицине.
Валерија Бајлон (22) такође је могла да бира где ће на размену, а у понуди су били Руминија, Турска, Тунис, Бразил, Колумбија, Боливија. Одлучила се за Србију и Нови Сад на основу препоруке колега који су прошле године били код нас на размени.- Нисам ништа знала о Србији, осим те препоруке коју сам добила од пријатеља. Нисам била у другим клиникама, али овде ми се свиђа што је уређен систем и постоји добра опрема. Менторка нам посвећује доста времена и све објашњава.
Учинила је много да нам боравак буде занимљив. Још нисам асистирала у сали, али ћу сигурно и то радити до краја боравка. Велике су разлике у систему и начину рада овде и у Мексику. Тамо су лошији услови, нема довољно људи, али ни опреме. Има и државног и приватног здравства, али је и државно подељено и разликује се оно намењено привилегованим становништву, елити, од оног где иду сиромашни – испричала је Валерија Бајлон.
Осим разлика које су ове девојке виделе у здраственом систему, кажу да се разликује и начин живота. Биле су изненађене кда су виделе да је и у понедељак увече град пун, да до касно раде кафићи и ресторани, као да се сутра не ради.
Извор: Дневник
Аутор: Љубица Петровић